Ana Babović je 2009. inicirala osnivanje Srbije u pokretu, okupivši oko te ideje ljude koje ceni i koji su bili spremni da aktivno rade na promenama u društvu. Sa Srbijom u pokretu počinje da shvata značaj organizovanja zajednice za promene u društvu i 2012. donosi odluku da se tome u potpunosti posveti, te postaje Izvršna direktorka Srbije u pokretu. Nakon tri godine na ovoj poziciji, Ana predaje rukovođenje organizacije novim ljudima, a mi smo je pitali šta za nju znači Srbija u pokretu i šta su joj planovi za budućnost.
Posle 5 godina postojanja Srbije u pokretu, na šta ste najponosniji u dosadašnjem radu?
Jednom rečju na “ljude”! Ljudi su oduvek bili glavni fokus i resurs Srbije u pokretu. Ponosna sam na to koliko je ljudi bilo privučeno onim što radimo, koliko ih se angažovalo u našim kampanjama (odavno smo prešli broj od 1000), koliko njih je ostalo svakodnevno aktivno, a čak i oni koji nisu tu svakodnevno odazivaju se različitim pozivima i učestvuju u akcijama koje pravimo.
Ponosna sam i na to što smo uspeli da održimo naš osnovni kriterijum, a to je da okupljamo ljude koji neće samo da ćute i čekaju da se nešto promeni, već one koji žele da učine sve što je do njih da svoje okruženje učine boljim.
Mi smo shvatili da je neophodno boriti se ZA bolju budućnost i svakodnevno živimo svoju borbu. Srbija u pokretu okuplja ljude raznih profila čije su zajedničke karakteristike proaktivnost i strast prema onome što rade. Najponosnija sam na to što svaki dan dolaze novi ljudi koji prihvataju stalan rad na promeni društva i sebe na bolje kao svoj stil života.
Sve to zajedno – ti ljudi, ta energija i entuzijazam -mi daju nadu da je promena na bolje ipak moguća.
Do prelaska u Srbiju u pokretu radili ste u Vladi? Zašto ste doneli odluku da promenite posao?
Srbija u pokretu nastala je u vreme dok sam ja radila u Vladi kao izraz mog verovanja da Vlada, ma kakva i koliko dobra bila, ne može da napravi promenu. I tada sam smatrala da su građani ti koji moraju aktivno da učestvuju u svim promenama u društvu i državi i koji moraju da preuzmu odgovornost za svoju budućnost. Posle nekoliko godina volonterskog angažovanja u Srbiji u pokretu shvatila sam da zapravo veći doprinos našem društvu mogu da dam kroz angažovanje u Srbiji u pokretu nego kroz svoj rad u Vladi. Tako sam dala otkaz i potpuno se profesionalno posvetila organizovanju građana i njihovom pokretanju na promenu.
Ispričajte nam jedan momenat/događaj iz dosadašnjeg rada u SuP koji ćete zauvek pamtiti.
Ne treba da kažem da ih ima puno. Ipak čini mi se da je jedan od najlepših trenutaka u kojima sam osetila kako zapavo građani imaju moć kada sam juna prošle godine otišla ispred Skupštine da se nađem sa mamama koje su se spremale za sastanke sa poslanicima. Tamo sam zatekla preko 20 mama sa kolicima i malim bebama, spremnih da izbore svoju pobedu. Portiri su uzviknuli “Stižu mame!”, a u narednih nekoliko minuta su poslanici počeli da traže “mamu” koja je bila zadužena za razgovor sa njima. Nekoliko dana kasnije kampanja “P(B)ravo za mame!” je dobila većinu u parlamentu i izašla iz ove borbe kao pobednik.
Gde je SuP sada i šta se promenilo za sve ovo vreme koje postoji?
Kada sam pre pet godina napravila prvi sastanak nečega što će kasnije dobiti ime “Srbija u pokretu”, u sali je sedela grupa mojih prijatelja čiji je broj bio jedva dvocifren.
Takođe, kada sam pre tačno 2 godine i 10 meseci donela odluku da se profesionalno potpuno posvetim Srbiji u Pokretu, počela sam sa radom od kuće jer nismo imali kancelariju. Uskoro smo je otvorili, dobili prvi projekat i napravili veliku kampanju “Kakav je doktor?”. Zatim su se ređali SMS servis za prijavu korupcije, novinari u akciji “Glasno za zdravstvo!”, Bolnice bez korupcije… Napravili smo “Fabriku promena”, meni najdražu kampanju “P(B)ravo za mame! “, nastojali smo da postanemo samoodrživi i napravili “ISKRA” čokoladu sa ukusom pravih vrednosti, redovno se okupljali i družili kroz Beogradski Ignite , i još mnogo toga.
Danas imamo preko 100 aktivista koji svakodnevno rade na tome da svoje okruženje učine boljim. Sproveli smo desetinu kampanja i projekata, koje su naši građani prepoznali i podržali na različite načine. Danas krećemo sa širenjem po Srbiji, jer mi nismo Beograd u pokretu i imamo jasnu viziju i 13 oblasti u kojima želimo da ostvarimo boljitak.
Kako vidite SuP za 5 godina?
Kao neko ko veruje u promenu i u moć koja leži u ljudima, Srbiju u pokretu za 5 godina vidim kao pokret koji okuplja pojedince širom Srbije spremne da svojim primerom inspirišu druge da se angažuju u kreiranju promene. Mi smo već krenuli sa osnivanjem Klubova koji će okupljati pojedince koji imaju volju i želju da se aktivno bave aktuelnim društvenim problemima sa kojima se suočavaju u svojim zajednicama. Nadam se da će za 5 godina SuP okupljati veliki broj pokretača i budućih lidera koji će nastaviti našu misiju.
Zašto odlazite sa pozicije izvršne direktorke?
Uspeli smo da organizaciju postavimo na stabilne noge i omogućimo linearan rast u narednom periodu i to sada otvara prostor za dalje usavršavanje. Mislim da za dalje napredovanje i rast, kako mene lično tako i organizacije, treba da steknem nova znanja i veštine (kao i drugi ljudi u našoj organizaciji). Tako da ću narednih godinu dana posvetiti učenju o liderstvu i društvenim pokretima i promenama na Harvard Univerzitetu u Americi.
Šta biste poručili budućim pokretačima?
Na Balkanu i u Srbiji vam svi stalno govore da sedite i ćutite jer ništa ne možete da učinite i da ništa ne zavisi od vas. Ja baš mislim suprotno – niko ko je sedeo i čekao da se nešto desi, ništa dobro nije dočekao. Svako je odgovoran za svoj život, ako hoćemo da živimo bolje moramo da se trgnemo, aktiviramo, najpre da menjamo sebe, a onda i naše okruženje.