Šta je dotmokratija? Reč je o uređenom procesu donošenja odluka u kom učestvuje velika grupa ljudi sa jednakim šansama. Različito od glasanja, debate ili procesa donošenja odluka po principu konsenzusa, dotmokratija omogućava velikoj grupi ljudi da iskaže svoje stavove o različitim idejama.
Kako izgleda dotmokratski proces odlučivanja? Na listu papira potrebno je ispisati ideju o kojoj se odlučuje. Glasači izražavaju svoj stav o ideji tako što beleže jednu tačku na „skali slaganja“ ispod izjave koja najviše odgovara njihovom mišljenju. Skala slaganja sadrži sledeće izjave: „snažno slaganje“, „slaganje“, „neutralno“, „neslaganje“, „snažno neslaganje“ i „zbunjenost“. Glasači ostavljaju svoj potpis, što omogućava uvid u broj ljudi koji je glasao. Na jednom papiru glasa se samo o jednoj ideji. Svaki glasač ima pravo da zabeleži jednu tačku na svakom papiru. Glasači takođe imaju mogućnost da ostave i komentare u vezi sa temom o kojoj glasaju, što može unaprediti naredni proces odlučivanja.
Dotmokratski glasački list
Čemu dotmokratija? Timovi inicijative „Biram koga biram“ primenjivaće upravo ovaj metod prilikom odabira problema lokalnih zajednica o kojima će razgovarati sa poslanicima iz aktuelnog saziva Parlamenta. Tokom brojnih akcija koje su u proteklom periodu sprovodili u gradovima širom Srbije, aktivisti su sa sugrađanima razgovarali o problemima koje oni opažaju kao najveće u svojoj sredini. Nakon sistematizovanja svih navedenih problema, na dotmokratsko glasanje izneće one na koje građani najčešće ukazuju. Među najrasprostranjenijim problemima nalaze se nezaposlenost, korupcija, zagađena životna sredina, birokratija i loši putevi.
Kada i gde će građani Srbije moći da glasaju dotmokratski? U periodu od 2. do 12. februara aktivisti inicijative „Biram koga biram“ sprovešće akcije dotmokratskog glasanja u Boru, Zaječaru, Kladovu, Velikoj Plani, Malom Zvorniku, Novom Sadu, Lazarevcu i Beogradu. Stanovnici ovih gradova imaće mogućnost da na dotmokratski način izraze svoj stav o problemima koji su najaktuelniji u njihovim lokalnim sredinama.
Kako dotmokratija izgleda u praksi?
Šta nakon dotmokratije? Kada dotmokratskim metodom primarni problemi budu definisani, aktivisti će početi da osnivaju poslaničke kancelarije – institucije bez adresa. Ovaj proces podrazumeva pozivanje poslanika da posete gradove Srbije, razgovaraju sa građanima o najaktulenijim problemima, a zatim se obavežu da će ih staviti na dnevni red u Danu poslaničkih pitanja u Narodnoj skupštini. Na ovaj način inicijativa „Biram koga biram“ nastoji da uspostavi bolju saradnju i veće poverenje između građana i poslanika, ali i da kod poslanika utiče na osećanje odgovornosti prema građanima koje zastupaju.
„Biram koga biram“ je inicijativa za promenu izbornog sistema Srbije koju sprovode građani iz 12 gradova, okupljeni oko Nacionalne koalicije za decentralizaciju, Media i reform centra Niš i Udruženja građana Srbija u pokretu. Podstaknuti činjenicom da svoje predstavnike u Skupštini ne biraju građani, već to umesto njih rade partije jer im loš izborni zakon to dozvoljava, aktivisti svoje sugrađane informišu o nedostacima postojećeg izbornog sistema i motivišu ih da se priključe inicijativi. Cilj inicijative je da promenom izbornog zakona obezbedi ravnomernu zastupljenost svih opština u Skupštini, veću personalizaciju poslanika, ravnopravnost polova u skupštinskom sastavu i bolju zastupljenost manjina. Inicijativa uključuje i poslanike koji dele njene vrednosti, kao i eksperte u oblasti izbornog prava.
Biram koga biram, da interesi građana i zajednice budu ispred partijskih.