Autor: Nikola Ilić
Kolika je tvoja moć? Razmisli baš sada, pre nego što nastaviš da čitaš ovaj tekst, koliko je tvoja moć? Koliko ti možeš da utičeš na stvari u svom društvu, okruženju, kraju? Da li postoji nešto što baš jako želiš da promeniš u svom okruženju? Da li si probao to da promeniš?
Možda misliš “Ma šta ja tu mogu da uradim”. Misliš da si sam, jedini koji želi nešto da uradi? Plašiš se nečega – posledica akcije, reakcije protivnika tvoje ideje, plašiš se ljudi koji imaju moć? Ili misliš da sada još nije idealan trenutak za akciju, čekaš bolje uslove? Možda si se već navikao na stanje stvari, pa neke probleme više i ne primećuješ? Bolje da ne talasam. Uostalom, ionako nema šanse bilo šta da se promeni.
Kako filozof Vilijam Djurant kaže “Politička mašina pobeđuje zato što ujedinjena manjina deluje protiv razjedinjene većine”. Ja bih dodao obeshrabrene većine, koja ni ne zna da je većina. Skoro svaki pojedinac te većine misli da je sam, da ne može ništa da uradi. Zato nam treba nešto što će nam pomoći da se opet vidimo i čujemo. Da znamo da nismo sami, da ima još glasova, da ne treba niko da nam da moć, nego da je moć već u nama. Lakše je u društvu i zato treba da se organizujemo. Treba nam društveno organizovanje.
“Društveno organizovanje predstavlja metod promene odnosa moći u društvu. Koristeći tehnike društvenog organizovanja, oni koji se nalaze u lošijoj poziciji (ekonomskoj, verskoj, nacionalnoj, itd.) zajedničkim delovanjem ostvaruju uticaj na one koji se nalaze u poziciji moći, menjajući tako ustaljenu društvenu strukturu“, kaže Predrag Stojičić, dugogodišnji praktikant društvenog organizovanja i bivši student i predavač na Harvardu.
Društveno organizovanje možemo posmatrati kao smisleno uključivanje građana u procese rešavanja određenog društvenog problema. Ključna stvar je “smisleno uključivanje“. Neko ti da da zalepiš par plakata, podeliš flajere, podeliš nešto na internetu, popuniš neki upitnik, i to je to, uključili smo građane. Ne, to nije dovoljno! Smisleno uključivanje kroz društveno organizovanje podrazumeva i osnaživanje građana da svojim radom, idejama i odlukama doprinose određenom procesu. To znači da prvo pričamo sa ljudima kako bismo jasno identifikovali problem, zatim podigli njihov kapacitet da se bave određenom temom putem informisanja, treninga, radionica, naučili ih da uključe druge građane, zajedno rade, koriste i kombinuju svoje resurse, i osnažili ih da koriste svoje ideje, donose odluke, postanu lideri i na taj način grade ceo proces. Ovaj metod uključivanja građana mogu koristiti udruženja građana, pojedinci, stranke i političari, sindikati i mnogi drugi. Možeš i ti.
Izvor: vimeo.com
Povećavanjem smislenog uključivanja građana razvijamo jedan novi demokratski kapacitet našeg društva, nešto što možemo nazvati demokratija 2.0.
Maršal Ganc, profesor društvenog organizovanja na Harvard univerzitetu, kaže: “Demokratija podrazumeva da kombinacija glasova koji su jednaki (prilikom izbora) donekle balansira dominaciju onih sa više resursa. Drugim rečima, kako bi demokratija funkcionisala, ona zahteva ne samo zaštitu individualnih sloboda, nego i kreiranje i ostvarenje kolektivnog kapaciteta. To je ono čime se bave ljudi koji praktikuju društveno organizovanje”. Društvenim organizovanjem možemo izgraditi kolektivni kapacitet koji će pomoći da naša demokratija bude reprezentativnija.
Većina građana je uključena u političke procese samo prilikom izbora, kada im se političari obraćaju, mobilišu ih ili organizuju, kako bi dobili glasove. Upravo sada je vreme kada političari dolaze da vam kažu da se vi pitate, ubeđuju vas da će raditi za vas, slikaju se sa vama i vašom decom, obećavaju rezultate, traže vaše glasove. Tokom izbora, dakle jednom u nekoliko godina, su u službi građana. Odmah posle izbora postaju vladari građana.
Interes političara da uključe građane prilikom izbora je jasan, s obzirom da u tom trenutku dolazi do kratkoročne inverzije moći, te građani imaju moć da ti daju-oduzmu pravo upravljanja zajedničkim resursima. Ubrzo po završetku izbora, ta moć se vraća političarima koji su dobili mandat. Političari praktično više nemaju interes da uključuju građane do sledećih izbora, ali i veliki broj građana smatra da je učešćem na izborima završena njihova “građanska dužnost” i postaju pasivni posmatrači do sledećih izbora. Da ne zaboravimo da imamo i veliki deo populacije (oko 50%) koji ne učestvuje ni u glasanju, iz različitih razloga. S obzirom na kompleksnost izazova sa kojima se naše društvo suočava i brzinu promena u 21. veku, ovakva dinamika postaje izuzetno problematična. U društvu u kome političari osećaju ogromnu moć, i apsolutno su spremni da je koriste i za lične i za partijske interese, ovakva dinamika postaje još pogubnija.
Prema istraživanju Galup-a, Srbija je među 10 zemalja sa najnižim indeksom uključivanja građana (indeks 14), dok su Irska i Amerika na prvom mestu sa indeksom 60. Galup u istom istraživanju zaključuje da je uključivanje građana u razvijenim zemljama na višem nivou.
Kako ovo da promenimo?
Moramo da podsetimo političare da nisu VLAST nego da su U SLUŽBI NARODA. Moramo da ih pozivamo na odgovornost i za vreme, ali i posle izbora. Hajde da se setimo ko im daje moć. Bez nas da im damo moć, i bez nas nad kojima tu moć mogu da sprovode, nema ni njih. Zato ti moraš da promeniš svoje ponašanje. Ti moraš da pokažeš političarima da imaju razloga te se plaše i posle izbora. Oni ti to neće dati. Moraš sam to da uzmeš, napraviš, organizuješ. Ali nisi sam. Ima nas mnogo. Više od njih.
Za početak, pozivam te da glasaš na sledećim izborima, za koga god misliš da je najbolje. To je najmanje što možeš da uradiš. Pokažimo političarima da nas je sve više koji obraćamo pažnju i aktivno učestvujemo u političkom procesu. Za tvoje pravo da glasaš su se borili i poginuli mnogi naši preci. Iskoristi to pravo iz poštovanja prema njima, ali i iz poštovanja prema sebi i svom društvu.
Kada izbori prođu, nemoj da se isključiš. Nastavi da budeš aktivan i da pratiš šta se dešava. I ne smeš da ćutiš! Ako uvidiš problem do koga ti je stalo, pričaj o tome sa prijateljima i sugrađanima, nisi sam. Pričajte o tome šta možete zajedno da uradite. Prenesite vašu zabrinutost, osećaj nepravde, ljutnju u akciju. Organizujte se. Tražite sastanak sa lokalnim vlastima, lokalnom organizacijom, napravite svoju organizaciju, organizujte skup, protest. Vi najbolje znate šta treba da radite! Vi najbolje poznajete vaš kraj, vaše ljude, vaše probleme. Vi najbolje znate i kako da ih rešite, zajedno! Niko nam neće izgraditi društvo i državu do nas samih!
Moramo da se probudimo. A onda da počnemo da budimo i ljude u našem okruženju. Budistička izreka kaže da jedna sveća može da upali 1000 novih sveća. Ali ne morate vi da upalite 1000. Dovoljno je da upalite 10, i da im pokažete kako da oni upale još po 10, i tako dalje. I onda svi mi zajedno osvetlimo ovu našu zemlju, i prestanemo da verujemo da svetlost dolazi samo od jednog čoveka.