Posao logopeda u Zavodu za psihofiziološke poremećaje i govornu potologiju “Prof. Dr Cvetko Brajović” u Beogradu, nije dobio najbolji kandidat. Posao su dobili ljudi koji su duže studirali, imali nižu prosečnu ocenu, neki i bez napisanog stručnog rada. Jedan od kanidata je dobio posao, a nije bio uvršten u uži izbor komisije. Razgovori sa kandidatima nisu obavljeni, iako je taj razgovor mogućnost da komisija bolje upozna kandidate i donese odluku koga će uvrstiti u uži izbor.
Šta je potrebno da se dobije posao?
Zavod za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju “Prof. dr Cvetko Brajović” u Beogradu je 18.06.2013. godine raspisao oglas za stupanje u radni odnos 8 radnika, pri čemu su otvorena 4 nova radna mesta, a 4 mesta su zamena za odsutne radnike. U oglasu nisu navedeni kriterijumi prema kojima će kandidati biti rangirani, a odabir kandidata vršio se samo na osnovu biografije koju su kandidati dostavljali, bez intervjua na kojem bi bila proveravana njihova znanja i veštine.
Pored toga, u oglasu nije navedeno ni radno vreme (puno, nepotpuno, skraćeno), a koje je obavezno da se navede obzirom da je reč o Posebnom kolektivnom ugovoru za zdravstvenu ustanovu čiji je osnovač Republika Srbija, a na koji se ustanova u oglasu poziva. Kopiju oglasa možete preuzeti ovde – oglas.
Odlukom direktora zdravstvene ustanove na mesto logopeda primljena su dva kandidata koja, ni prema jednom kriterijumu, nisu bila najbolja. Predsednica Komisije koja je odlučivala o užem izboru kandidata, dr Nada Marković, je rekla našem izvoru da su kandidati birani na osnovu proseka ocena tokom studiranja i opšteg utiska. Dva kandidata koja su izabrana na ove pozicije nisu imali najbolje proseke, a nepoznato je na osnovu čega se formirao opšti utisak obzirom da nije pravljen intervju sa kandidatima.
“Tražila sam uvid u konkursnu dokumentaciju kandidata koji su primljeni na radna mesta logopeda. Jedan kandidat je imao prosek 7,40 i dužinu studiranja 6 godina, a drugi je imao prosek 7,14 i dužinu studiranja 5 godina. Ni jedan, ni drugi nisu imali preporuke za rad u Zavodu”, kaže novinarima “Srbije u pokretu” jedna od kandidatkinja koja nije primljena i koja je tražila uvid u konkursnnu dokumentaciju na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Ne traži se najbolji
Jedna od odbijenih kandidatkinja, autorka više naučnih radova iz oblasti logopedije, obratila se Zavodu sa željom da dobije objašnjenje zašto nije primljena u radni odnos.
“Na pitanje da li je bilo boljih kandidata od mene, iz pravne službe sam dobila odgovor da nije bilo boljih kandidata od mene, ali da uslovi konkursa nisu ni bili takvi da se traži najbolji. Nama ne treba neko ko će da piše radove, već neko ko će da radi”, kaže ta kandidatkinja koja je želela da ostane anonimna.
Ovakav odgovor pravne službe nije u skladu da Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova u Zavodu za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju jer se u njemu navodi da je jedan od poslova i zadataka logopeda da “učestvuje i istupa na stručnim skupovima i objavljuje stručne radove”. Na slici u nastavku teksta možete videti na koji način Pravilnik definiše poslove i zadatke logopeda.
Preskočila komisiju
Na sastanku Komisije za izbor stručnog saradnika koji je održan 9.7.2013. godine napravljen je spisak kandidata koji su ušli u uži izbor za prijem u radni odnos. Za mesto logopeda, za koje se prijavilo 47 kandidata, u uži izbor su ušla 4 kandidata. Zapisnik sa ovog sastanka možete videti na slici ispod.
Međutim, kada je 19.7.2013. godine doneta odluka o prijemu u radni odnos dva logopeda, jedan od njih se, uopšte, nije nalazio na spisku kandidata koji su ušli u uži izbor. Odluku o prijemu u radni odnos možete videti na slici ispod.
U prvih mesec dana, putem SMS servisa za prijavu korupcije u zdravstvu, pristiglo je 25 poruka koje su u vezi sa sumnjivim zapošljavanjem u zdravstvenim ustanovama. Poruke su stizale iz gradova širom Srbije. Ovaj članak je nastao na osnovu poruka koje su stigle putem ovog SMS servisa.
Umesto jednog profila drugi
Kadrovski plan Zavoda za 2013. godinu, koji je promenjen 27.5.2013., precizira da, u okviru ustanove, rade 43 zdravstvena saradnika. Od toga je 29 logopeda, 8 psihologa (plus jedan specijalista medicinske psihologije), 2 oligofrenologa, 2 surdoaudiologa, jedan somatoped i jedan vaspitač. Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova u Zavodu jasno definiše koji su zadaci i poslovi za svako od ovih radnih mesta/profila. Pravilnik različito definiše posao psihologa i posao oligofrenologa što pokazuju sledeće fotografije Pravilnika.
Ipak, interni akt Zavoda (Odluka o potrebi zasnivanja radnog odnosa) od 11.6.2013., do kojeg je došao tim novinara “Srbije u pokretu”, predviđa da se, između ostalog, u radni odnos prime dva nova psihologa, jer psiholozi predstavljaju nedostajući radni kadar za tu ustanovu, kako se navodi u Kadrovskom planu koje je donelo Ministarstvo zdravlja. Pored toga Zavod, ovim aktom, postojećeg odsutnog psihologa menja oligofrenologom. Takođe, na jedno od mesta odsutna tri logopeda, dolazi surdolog. Jedno od preostala dva mesta zauzima kandidatkinja koja nije bila u užem izboru komisije, pa se postavlja pitanje kako je na to mesto došla, obzirom da intervju nije obavljen ni sa jednim kandidatom, pa ni sa njom.
Da bi bilo koja zdravstvena ustanova promenila strukturu zaposlenih, (broj psihologa, oligofrenologa npr.) potrebno je da se obrati Komisiji za kadrove zdravstvenih ustanova Ministarstva zdravlja. Komisija dalje odlučuje o tom pitanju.
Jedna od kandidatkinja (M.J.) pismeno je podnela Zavodu žalbu na konkurs i postupak u toku konkursa. U odgovoru zavoda, koji je potpisan od strane direktorke Ljiljane Lazić, navedeno je, između ostalog, da je odluka o izboru kandidata diskreciono pravo direktora da izabere kandidata i da se takve odluke ne preispituju. Takođe, direktorka je navela da za odluku o izboru, u konkretnom slučaju, ne postoji pravni lek(žalba i slično), kao ni način da se zaštite kandidati prilikom konkursa, jer Kolektivni ugovor ne reguliše ni zaštitu kandidata. Celokupan sadržaj žalbe i odgovora na žalbu možete videti u nastavku teksta.
Ipak, na osnovu uvida u dokumentaciju sa slučajem koji je identičan ovome (Oglas, Kolektivni ugovor) pravna služba te ustanove koja je postavila oglas, kao pravni lek navodi da ukoliko je kandidat nezadovoljan izborom koji je direktor napravio u vezi sa prijemom kandidata, može da podnese zahtev za zaštitu svojih prava osnovnom sudu u tom gradu.
Novinari “Srbije u pokretu” su više puta pokušali da stupe u kontakt sa direktorkom Zavoda, Ljiljanom Lazić, pozivajući broj direktora koji stoji na sajtu Zavoda. Od dva puta kada su se iz Zavoda javili na telefon, prvi put je novinarima rečeno da je direktorka na sastanku. Njoj je ostavljen kontakt broj, ali se direktorka nije javila. U drugom pozivu, nepoznata osoba je rekla da je direktorka na godišnjem odmoru. Na pitanje novinara “Sa kim pričam?”, odgovor je bio, “Dobili ste šalter”.
Autori ovog teksta:
Ivan Perović i Natalija Divac
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta Mladi novinari u borbi protiv korupcije koji preko Agencije za borbu protiv korupcije finansira Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Mišljenje i stavovi u ovom članku ne moraju neophodno predstavljati mišljenja i stavove Agencije za borbu protiv korupcije i UNDP-a.
