Kazne niže i od minimalnih  – to su dobili lekari užičke Opšte bolnice koji su osuđeni za primanje mita. Proglašeni su krivim zbog toga što su upućivali pacijente da ortopedska pomagala kupuju od dve ortopedske kompanije, za šta su primali procenat zarade. Lekarske komore nisu reagovale, jer nisu čule za ovaj slučaj. Uprava bolnice je odbila da odgovori da li su osuđeni lekari zadržali svoja radna mesta, koja bi trebalo da su izgubili prema Zakonu o radu.

Da su zakoni poštovani, lekari bi za primanja mita dobili najmanje dve godine zatvora, Komora bi im privremeno oduzela licencu, a po sili zakona bi im prestao radni odnos u bolnici.

Četvoro lekara Opšte bolnice u Užicu,  Divnu Trebinjac, Anu Brkić, Snežanu Pajević i Gorana Janjuševića, policija je uhapsila 6. februara 2012.  i podnela krivične prijave protiv njih.

Postojala je osnovana sumnja da su upućivali pacijente da ortopedska pomagala kupuju odOrtopedije Luks iz Kragujevca i Ortopedije MC iz Beograda, umesto da pacijenti sami odaberu prodavca i kvalitet opreme koju kupuju. Na osnovu ove saradnje sa kompanijama, lekari su dobijali procenat zarade u novcu.

slika 1 sud

 

Viši sud u Užicu je posle mesec i po dana doneo pravosnažnu presudu kojom se lekari proglašavaju krivim za „produženo“ krivično delo primanja mita, što znači da lekari nisu jednom prekršili zakon, već su više puta primili novac za svaki uput koji su izdali pacijentu, tokom dužeg perioda. Troje lekara je osuđeno na 7, a jedan na 6 meseci zatvora, što je ispod zakonskog minimuma, pošto Krivični zakonik za ovo krivično delo propisuje zatvorske kazne od 2 do 12 godina (član 367, stav 1).

Presuda je donesena na osnovu Sporazuma o priznanju krivice, na osnovu kojeg se Više javno tužilaštvo vansudski dogovorilo sa okrivljenima.

Po pravilniku koji uređuje postupak dobijanja ortopedskih pomagala, pacijent dobija obrazac za pomagalo od svog lekara i overava ga u lokalnoj filijali RFZO. Tamo lekarska komisija još jednom ocenjuje opravdanost prepisivanja pomagala tom pacijentu, pa se, ako se utvrdi da je neophodno, obrazac overava. Pacijent zatim bira pomagalo u prodavnicama koje imaju ugovor sa RFZO i „plaća“ overenim obrascem. Cenu pomagala prodavnici isplaćuje Republički fond za zdravstveno osiguranje.

Prema pisanju Blica, osuđeni lekari su svojim pacijentima nalagali da sa overenim obrascem ponovo dođu na kontrolu, umesto da odmah odu u ortopedske prodavnice. Zatim su kontaktirali ortopedska preduzeća sa kojima su sarađivali i naručivali robu direktno od njih, za unapred dogovoreni procenat.

Viši sud Užice je odbio da nam dozvoli uvid u predmet, a potom i da pošalje presudu. Po obrazloženju sudije Verice Pantelić, zadužene za postupanje po Zakonu o pristupu informacijama od javnog značaja, a koja je vodila i ovaj slučaj i presudom potvrdila Sporazum o priznanju krivice: Osuđena lica su se izjasnila sudu da nisu saglasna za dostavljanje tražene informacije podnosiocu zahteva“.

Na Portalu sudova piše da je osuđena Ana Brkić stupila na izdržavanje kazne 25. septembra 2012. godine, dok o vremenu stupanja na izdržavanje kazne preostalo troje osuđenih lekara nema informacija . Detalje o tome da li su i kada osuđeni lekari izdržali kazne, kao i na koji način su ih izdržavali, pokušali smo da saznamo od Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, ali smo odbijeni uz pozivanje na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i uz obrazloženje da ta lica nisu dala odobrenje da se njihovi podaci obrađuju.

 Bez reakcije lekarskih komora

Sa druge strane, pokušali smo da otkrijemo kako je sama lekarska profesija reagovala na slučaj. Zakon o zdravstvenoj zaštiti (član 197) određuje da se zdravstvenom radniku privremeno oduzima licenca kada je, između ostalog, pravosnažnom presudom osuđen za krivično delo koje ga čini nedostojnim profesijeIsti stav stoji i u članu 15 Pravilnika Republike Srbije za izdavanje, obnavljanje i oduzimanje licence članovima komora zdravstvenih radnika.

licenca

 

Kontaktirali smo Regionalnu lekarsku komoru za centralnu i zapadnu Srbiju i predsednika Suda časti, Branka Jovanovića, čija nam je sekretarica tražila da pitanja pošaljemo poštom u zvaničnom dopisu. Sutradan smo obavešteni da je dopis, bez našeg znanja, poslat  iz Kragujevca nazad za Beograd, direktorki Lekarske komore Srbije (LKS), Tatjani Radosavljević.

 tatjana radosavljevic

 

U odgovoru koji nam je stigao, gospođa Radosavljević kaže da Lekarska komora nije bila obaveštena o ovom slučaju, te Sud časti nije vodio postupak protiv ovih lekara. Postupak nije pokrenut, jer:

Do danas niko od ovlašćenih predlagača (oštećeni ili članovi uže porodice oštećenog) nije ovaj postupak pokrenuo svojim pisanim predlogom“.

Na pitanje da li je Komora bila u obavezi da pokrene postupak po službenoj dužnosti nismo dobili direktan odgovor, već je posredno odgovoreno da je predmet trebalo proslediti Etičkom odboru LKS kao ovlašćenom predlagaču, koji ga dalje prosleđuje Sudu časti. Iz odgovora nije jasno ko prosleđuje predmet Etičkom odboru.

O hapšenju užičkih lekara su izveštavali dnevni mediji:  RTSB92Večernje NovostiPolitika,BlicDanas PressDnevnikKurir, kao i razni internet portali.

Prema Statutu LKS, postupak pred Sudom časti po službenoj dužnosti može da se pokrene i na predlog drugih organa Komore – Skupštine, Upravnog odbora, Nadzornog odbora i Predsednika – tako da niko od oštećenih nije morao da prijavljuje slučaj. Postupak pred Etičkim odborom može da se pokrene i po sopstvenoj inicijativi članova Odbora (član 91. Statuta LKS). Komora, takođe, može da traži dokumentaciju krivičnog suda za potrebe vođenja postupka, a iz Višeg suda Užice smo obavešteni da im ni Regionalna, ni Lekarska komora Srbije nisu tražile nikakvu dokumentaciju u vezi sa ovim predmetom.

Lekari i dalje rade?

užice bolnica

 

Prema Zakonu o radu (član 176), zaposlenom prestaje radni odnos ako je zbog izdržavanja zatvorske kazne odsutan sa rada duže od 6 meseci, nezavisno od njegove i volje poslodavca. Ipak, na sajtu Zdravstvenog centra Užice i dalje piše da su tri osuđene lekarke zaposlene na istom odeljenju bolnice, dok o četvrtom lekaru nema informacija. Iz užičke Opšte bolnice smo pokušali da potvrdimo nezvanične informacije da su osuđeni lekari zadržali svoja radna mesta i da i dalje rade sa pacijentima, ali niko od kontaktiranih odgovornih osoba iz uprave nije želeo da razgovara sa nama.

lekari

 

Bivši direktor bolnice, Boško Ristanović, je rekao da ne može da daje izjave takvog tipa bez odobrenja nove direktorke. Sadašnja direktorka, Jelena Raković Radivojević, je rekla da nije nadležna da daje te informacije, pošto nije bila direktorka u vreme kada su lekari uhapšeni, niti da daje odobrenje bivšem direktoru, i dalje lekaru te bolnice, da priča sa novinarima. Uputila nas je hijerarhijski naviše, na direktora Zdravstvenog centra Užice, Miloša Božovića, koji se nije javljao na telefon, dok je njegova pomoćnica za organizaciju, Gordana Lučić, otvoreno odbila da govori o tom slučaju, sa obrazloženjem da je slučaj sudski završen i da su mediji već pisali o tome.

Pošto nas je Republički fonda za zdravstveno osiguranje obavestio da ne poseduje podatke o isplaćivanju zarada pojedinačnim zdravstvenim radnicima, informacije o tome da li su osuđenim lekarima redovno isplaćivane zarade od trenutka kada su uhapšeni do danas tražili smo zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja od Opšte bolnice u Užicu. Uz to, tražili smo i da nam zvanično dostave broj radnih dana koji je svaki od osuđenih lekara imao u istom periodu.

Odgovor do danas nije stigao.

Šira slika

Da ovaj slučaj nije usamljen, pokazuju i podaci nevladine organizacije Transparentnost Srbija. Početkom godine, predstavljeno je njihovo istraživanje „Pravosuđe u borbi protiv korupcije“koje pokazuje da je u 2010. i 2011. godini sektor zdravstva bio na trećem mestu prema broju krivičnih prijava za korupciju, posle sektora policije i javnih preduzeća. Podaci MUP-apokazuju da je od 2006. zaključno sa 2012. godinom podneto 439 krivičnih prijava protiv zdravstvenih radnika.

Međutim, istraživanje Transparentnosti govori da tužilaštva podižu optužnice tek na osnovu svake pete prijave za korupciju u svim sektorima, dok se skoro 80% prijava odbaci. Više od trećine donesenih prvostepenih presuda za ishod je imalo uslovnu kaznu, četvrtina presuda je završena zatvorskom kaznom, dok je svaki peti slučaj na sudu završen povoljno po optuženog – tužbeni zahtev se odbije, postupak bude obustavljen ili se donosi oslobađajuća presuda.

 

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta Mladi novinari u borbi protiv korupcije koji preko Agencije za borbu protiv korupcije finansira Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Mišljenje i stavovi u ovom članku ne moraju neophodno predstavljati mišljenja i stavove Agencije za borbu protiv korupcije i UNDP-a.

Nevena Cukućan je diplomirana novinarka-politikološkinja. Rođena i odrasla u Zrenjaninu. Voli da putuje, čita, filozofira i da provodi vreme u društvu veselih i otvorenih ljudi. Kosmopolita u duši i veoma radoznala. Niko je neće ubediti da od sveta ne možemo da napravimo bolje mesto za život. Trenutno okupirana nefunkcionalnim sistemom zdravstva u Srbiji.