U nedavno objavljenom istraživanju Svetske banke o aktivnom učešću građana u borbi protiv korupcije: Građani kao nosioci promena, višegodišnji rad Udruženja građana „Srbija u pokretu“ na borbi protiv korupcije u zdravstvu i promovisanju transparentnosti i odgovornosti prepoznat kao jedan od tri primera dorbe prakse, odabranih iz celog sveta i predstavljen kao studija slučaja.
“Veoma smo ponosni što imamo ovu jedinstvenu priliku da sa ljudima širom sveta, kroz ovu studiju slučaja, podelimo iskustva i učenja iz dosadašnjih uspeha i izazova u organizovanju građana. Veliko hvala svim partnerima i aktivistima, koji su svojom podrškom i angažovanjem doprineli da Srbija u pokretu bude u svetskim razmerama prepoznata kao organizacija iz čijeg primera može da se uči” rekla je Ana Babović, jedna od osnivačica i dugogodišnja izvršna direktorka Srbije u pokretu, koja je i neposredno sarađivala sa istraživačima Svetske banke na ovoj studiji.
Kroz detaljan pregled kampanja koje su se direktno bavile problemom korupcije u zdravstvu – Ne primam mito, radim za platu, Kakav je doktor, Glasno za zdravstvo, Bolnice bez korupcije i Pravo da znam – studija prikazuje značaj rada sa građanima i mehanizme uključivanja građana kao ključnih aktera borbe za promenu, ali i ostvarivanja saradnje sa ostalim zainteresovanim stranama poput Ministarstva zdravlja, Lekarske komore Srbije, zdravstvenih institucija, lekara i medicinskih radnika. Na ovaj način Srbija u pokretu aktivno je radila na podizanju svesti građanstva o mehanizmima korupcije u zdravstvenom sistemu, zalagala se za principe transparentnosti i odgovornosti u radu zdravstvenih institucija, ali i osnaživala građane kao korisnike usluga zdravstvenog sistema da insistiraju na primeni ovih principa. Kao zajednički cilj ovih projekata izdvojila se izgradnja zajednice građana, organizacija civilnog društva, državnih institucija i zaposlenih u zdravstvu koji su zainteresovani za suzbijanje korupcije. Tokom perioda od 2009. do 2015. u ovaj proces uključilo se preko 35000 građana i građanki Srbije.
“Bili smo svesni veličine problema i poteškoća u vezi sa njegovim rešavanjem. Znali smo da nećemo napraviti promenu samo jednom kampanjom, samo podizanjem svesti i kratkoročnom inicijativom; znali smo da će borba biti dugačka i da ćemo naići na čvrst otpor”, istakla je Ana Babović i dodala da je za uključivanje građana u ovakve kampanje bilo ključno da prepoznaju kako se na taj način bore za ostvarivanje svojih ljudskih prava na kvalitetnu zdravstvenu negu i da u toj borbi nisu sami. Sa druge strane, kampanje su dobile podršku medicinske struke tako što su nastojale da osnaže zdravstvene radnike koji savesno obavljaju svoj posao, naglasila je Babović.
Ishodi kontinuiranog rada na smanjenju korupcije u zdravstvu su brojni i raznovrsni: smanjenje nejednakosti u odnosu lekar – pacijent informisanjem pacijenata o njihovim pravima, stvaranje zajednice zdravstvenih radnika koji savesno obavljaju svoj posao, preporuke za izmene javnih zdravstvenih politika na osnovu izveštaja građana o slučajevima korupcije i nepravilnosti u radu, a najveći pomak ostvaren je u oktobru 2015. kada je na sajtu Lekarske komore Srbije javno objavljena zvanična lista licenciranih lekara, čime je građanima omogućeno da se uvere u stručnost njihovog lekara, a transparentnost rada zdravstvenih institucija značajno povećana.
Studiju Svetske banke možete preuzeti ovde, a studija slučaja Srbije u pokretu vas očekuje na stranama 46-60.