9. decembar, Beograd – Kao organizacija koja se od svog osnivanja bavila suzbijanjem korupcije u zdravstvu, Srbija u pokretu obeležava Međunarodni dan borbe protiv korupcije podsećanjem na kampanje koje su pokrenute sa namerom da rad lekara u Srbiji učine transparentnijim. Kampanje Ne primam mito, radim za platu, Kakav je doktor, Glasno za zdravstvo i Pravo da znam građanima su na različite načine omogućle da prijave slučajeve korupcije u ovoj oblasti, ali i da se informišu o pravima pacijenata i kompetentnosti svog lekara. Veliki pomak u ovom procesu postignut je 27. oktobra 2015. godine kada je na inicijativu Srbije u pokretu, kroz uspešnu saradnju sa Lekarskom komorom Srbije i Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, na sajtu LKS javno objavljena zvanična lista licenciranih lekara. Mogućnost da se građani uvere da je njihov lekar stručno kvalifikovan i dostojan bavljenja svojom profesijom u značajno je povećao transparentnost rada zdravstvenih institucija. Ipak, da prostora za unapređenje ima pokazuje podatak da je prošle godine 14 odsto građana imalo iskustvo davanja mita zdravstvenima radnicima
Kako građani Srbije danas percipiraju korupciju? Podaci govore da manje od jedan odsto krivičnih dela korupcije u Srbiji ikada bude prijavljeno, dok je broj optuženih i kažnjenih po tom osnovu još manji. Godišnje se dogodi najmanje 374.000 neotkrivenih slučajeva korupcije, dok se u istom periodu podnese svega 220 krivičnih prijava. Pri tom, građani Srbije korupciju smatraju trećim najvažnijim problemom kojim Vlada treba da se bavi, odmah iza nezaposlenosti i ekonomije. Da Vlada loše vodi borbu protiv korupcije iskazalo je 44 odsto građana, naspram 28 odsto njih koji veruju da je Vlada uspešna na tom polju.
Izvor: Pixabay
Ovo su rezultati koje navodi Globalni barometar korupcije 2015/16, istraživanje koje je sprovela organizacija Transparentnost Srbija (deo globalne mreže Transparency International). U istraživanju je učestvovalo 1508 ispitanika sa teritorije Centralne Srbije i Vojvodine, a trajalo je od 26. novembra 2015. do 22. februara 2016. godine.
Kada je reč o neposrednom iskustvu građana sa korupcijom i davanjem mita, istraživanje je uzelo u obzir sledeće oblasti: saobraćajnu policija, zdravstvo, javne službe koje izdaju službene isprave, obrazovni sistem, pravosuđe (građanske parnice), službe nadležne za naknade za nezaposlene i za druge naknade u okviru socijalnog osiguranja. Najveći broj slučajeva davanja mita, čak 31 odsto, odnosi se na saobraćajnu policiju. Slede zdravstvo sa 14 odsto i izdavanje dozvola sa 12 odsto slučajeva.
Kao najkorumpiranije funkcije građani vide direktore preduzeća, poreske službenike i odbornike u telima lokalne uprave – oko trećina građana smatra da su svi ili većina ovih funkcionera korumpirani.
Govoreći o borbi protiv korupcije, trećina ispitanika izrazila je uverenje da građani mogu da joj doprinesu, dok približno isti broj smatra svojom moralnom obavezom prijavljivanje korupcije čiji je svedok. Sa druge strane, kao razloge neprijavljivanja korupcije najveći broj ispitanika, njih 24 odsto, navelo je strah od posledica, 17 odsto misli da je korupciju teško dokazati, 10 odsto ne veruje da će prijavljivanje imati efekta, dok njih 2 odsto misli da su službenici kojima prijavljuju korupciju i sami korumpirani, odnosno da je korupcija normalna pojava. Četvrtina građana ne zna kako i kome da prijavi korupciju.
Na kraju, kao preporuke za suzbijanje korupcije istraživanje navodi: uverljive istrage svih prijavljenih slučajeva sumnji na korupciju i saopštavanje rezultata, proaktivno delovanje tužilaštva, izmene Krivičnog zakonika i dopune Zakona o zaštiti uzbunjivača, informisanje o mogućnostima za prijavljivanje korupcije i zaštiti i sprovođenje sistemskih promena na osnovu ispitanih slučajeva.