Zdravstvene usluge su sve lošije, a korupcija u zdravstvu hvata maha. Nezadovoljstvo radom zaposlenih raste, a postoji samo nekolicina onih koji znaju gde da se žale. Dakle, ako medicinska sestra traži novac kako bi zakazala pregled kod lekara, ili lekar ne pregleda pacijenta zato što je otišao na kafu sa kolegama tokom radnog vremena, to znači da je vreme da se pokuca na vrata Zaštitnika prava pacijenata.
Prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti svaka državna zdravstvena ustanova mora da ima Zaštitnika prava pacijenata. Ova institucija je uglavnom nepoznata stanovnicima Srbije, a čak i tamo gde je Zaštitnik prava pacijenata dobro promovisan, malo njih zna kada je opravdano da mu se obrate. Grubost ne može da se klasifikuje kao kršenje Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Najteže žalbe odnose se na lošu dijagnozu i pogrešno lečenje.
Ovakva situacija u oblasti zaštite prava pacijenata pokazuje da nije dovoljno da se usvoje zakonske norme već ih je potrebno i promovisati. Ministarstvo zdravlja je sprovelo samo jednu kampanju 2007. godine pod nazivom „Imate pravo“ i ona je uključivala deljenje letaka i lepljenje plakata u zdravstvenim ustanovama širom Srbije. Nijedna aktivnost koja ima za cilj podizanje svesti pacijenata o njihovim pravima nije sprovedena od 2007. godine.
Sukob interesa
Jedan od glavnih problema u funkcionisanju institucije Zaštitnika prava pacijenata je postojanje sukoba interesa, o čemu svedoči Zaštitnik prava pacijenta Doma zdravlja Zvezdara, Duško Ristanović. On istovremeno, uz funkciju Zaštitnika, obavlja i funkciju načelnika pravne službe Doma zdravlja Zvezdara.
Kao Zaštitinik pacijentovih prava i načelnik pravne službe zdravstvene ustanove on istovremeno štiti interese pacijenata i ustanove na koju se pacijent žali, te nije teško zaključiti da je reč o sukobu interesa. Ovim je institucija Zaštitnika postala besmislena, jer on nije u stanju da obavlja svoje zadatke objektivno i bez pritiska zaposlenih.
Duško Ristanović potvrđuje da sukob interesa postoji, ali da je za ovu kontradiktornost zaslužan Zakon o zdravstvenoj zaštiti koji propisuje da Zaštitnika imenuje direktor zdravstvene ustanove.
Zakon o zaštiti prava pacijenata
Rešenje za sukob interesa koji postoji u radu Zastitinika prava pacijenata nudi predlog Zakona o zaštiti prava pacijenata. Prema ovom zakonu, Zaštitnik prava pacijenata bi bio izmešten van zdravstvene insitucije i smešten u opštinu. Njega bi imenovala skupština opštine, a troškovi za njegovo funkcionisanje bi bili pokriveni iz budžeta lokalne samouprave. Nacrt Zakona o zaštiti prava pacijenata dostupan je javnosti i nalazi se na sajtu Ministrastva zdravlja.
Ovaj zakon je trenutno u procesu izglasavanja u Narodnoj skupštini. Trebalo je da bude izglasan do kraja 2012. godine, međutim, to se nije desilo. Prema rečima Marine Mijatović, direktorke Pravnog skenera, glavni razlog zbog kojeg je nastao zastoj u izglasavanju jeste taj što zakon ne uređuje proceduru pri donošenju ocene da li je došlo do povrede prava pacijenata. Proces pred Zaštitnikom prava pacijenata bio bi regulisan nekim podzakonskim aktom što je potpuno suprotno pravnim pravilima. Jer svaki proces mora da bude regulisan zakonom jer zakon ima najjaču pravnu snagu.
Efikasnost Zaštitnika koji sedi u opštini
Prema istraživanjima iz 2012. godine koje je sprovela nevladina organizacija Pravni skener broj prigovora koji se upućuju Zaštiniku prava pacijenata se smanjuje svake godine. Postoji bojazan da će se ovaj broj još više smanjiti ukoliko se Zaštinik izmesti van zdravstvene ustanove. Postoji mogućnost da će pacijenti odustati od ulaganja prigovora usled puta koji bi morali da prevale do opštine kako bi to uradili.
Takođe, Ristanović smatra da bi se rad Zaštitnika znatno usporio. Prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, Zaštitnik pacijentovih prava mora da odgovori pacijentu na prigovor u roku od 5 dana. Ristanović smatra da bi ovaj rok novim zakonom morao biti produžen, jer bi Zaštiniku koji deluje van institucije bilo potrebno više vremena kako bi istažio slučaj i dao svoje mišljenje.
Međutim, direktorka Pravnog skenera smatra da ovi problemi nisu nerešivi i da bi svakako trebalo sprovesti sveobuhvatnu i dobro organizovanu kampanju koja bi uključivala postavljanje telefona u svim sobama i hodnicima zdravstvenih ustanova sa jasno istaknutim brojem Zaštitnika prava pacijenata. Na taj način bi pacijenti mogli telefonskim putem da upute prigovor Zaštiniku bez dodatnih troškova.
Autor: Natalija Divac
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta Mladi novinari u borbi protiv korupcije koji preko Agencije za borbu protiv korupcije finansira Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Mišljenje i stavovi u ovom članku ne moraju neophodno predstavljati mišljenja i stavove Agencije za borbu protiv korupcije i UNDP-a.
