Nosila sam pretešku kutiju iz Mirijeva autobusom na liniji 27 do Trga Nikole Pašića. Želela sam da budem sigurna da će moj papir zaista biti reciklran.
Beograd ima 54 reciklažna ostrva. Većinu ovakvih ostrva čine tri kontejnera, predviđenih za odlaganje papira, plastične i aluminijumske ambalaže. Međutim, postavlja se pitanje da li je broj reciklažnih kontejnera dovoljan za grad koji ima skoro dva miliona stanovnka. O ovome smo razgovarali sa Nevenom Perišić koja je prošla kroz edukativni program Fabrika promena i pokrenula akciju Insistiram da recikliram u svom kraju.
„U Mirijevu postoji samo jedno reciklažno ostrvo. Prema poslednjem popisu stanovnika u ovom beogradskom naselju živi više od 100 hiljada ljudi. Mnogima od njih je daleko da nose đubre do ostrva da bi reciklirali. Zato želimo da sprovedemo akciju postavljanja kontejnera ispred svakog bloka zgrada i objasnimo ljudima da je reciklaža neophodna”, priča Nevena.
Zašto je neophodna?
Ukoliko ne govorimo o globalnom nivou, već lokalnom, reciklaža će naše naselje učiniti čistijim, uštedećemo energiju i ono što je građanima najvažnije, uštedećemo novac. Takođe, imamo ideju da stanare koji recikliraju oslobodimo plaćanja troškova za čišćenje zgrade.
Ko bi platio troškove postavljanja reciklažnih kontejnera?
Želimo da pronađemo firmu koja bi mogla da nam pokloni kontejner. Već smo razgovarali sa direktorm Ekostar Paka koji je zainteresovan da nam pomogne čim sprovedemo neke akcije i budemo imali nešto iza sebe. Zato, prva akcija koju organizujemo, najpre u mojoj zgradi, jeste deljenje informera o tome šta je reciklaža, zašto je ona važna, kako se reciklira…
Kako si došla na ideju da pokreneš ovaj projekat?
Ideja je nastala još prošle godine. Odlučila sam da sredim vešernicu i tada sam pronašla gomilu starih svezaka, knjiga iz škole. Sve to sam ostavila sa strane, jer je 5. juna Svetski dan zaštite životne sredine i Zelena inicijativa je organizovala skupljanje stare hartije za reciklažu. Tog dana tata i brat nisu mogli da mi pomognu da odnesem stari papir. Morala sam sama. Nosila sam pretešku kutiju iz Mirijeva autobusom na liniji 27 do Trga Nikole Pašića. Kada sam stigla, četiri devojke su me videle i potrčale mi u susret.
Nisi imala bliže mesto gde bi mogla da ostaviš papir za reciklažu?
Želela sam da budem sigurna da će moj papir zaista biti recikliran. Tada nisam bila obaveštena da u Mirijevu postoji reciklažno ostrvo. Tek kasnije sam na sajtu Zelene inicijative videla da postoji. Pogledala sam na mapi i videla da je ostrvo na mestu kuda svaki dan prolazim, ali su to kontejneri koji postoje gotovo svuda u gradu i bukvalno su nevidljivo obeleženi.
Da li sada recikliraš u svom kraju?
U mojoj kući, u špajzu postoji ljubičasta kesa u koju se odlaže papir i obična providna kesa u koju se odlaže plastika. Mi recikliramo gotovo sve od kutije za pastu za zube, preko ambalaže za šampon, kreme. Moja mama to nosi na reciklažno ostrvo i svaki put mi kaže kako je umorna od toga, jer joj se čini da samo ona to radi. Zapravo, jako je važno da promenimo svest građana o reciklaži.
Koliko ti je u pokretanju ovog projekta pomogla edukacija u Fabrici promena?
Ja sam jako povučena i prijavila sam se na Konkurs za pokretače i pokretačice da bih „probila led”. Inače, brzo pričam i tremaroš sam, pa mi je trening javnog nastupa pomogao da shvatim kako treba da predstavim svoju ideju. I stvarno sam uspela u tome! Ovo je, zaista, prvi put da osećam da sam deo nečega.
Tekst: Jovana Milosavljević