Svi smo se čudili, vrteli glavom i šereovali po mrežama slučaj norvežanke Marte Debore Dalelv, dizajnerke koja radi u Kataru. Šokirala nas je činjenica da je Martu silovao kolega na poslovnom sastanku u Dubajiu, ali još više da momentom prijave zločina biva uhapšena i osuđena na 16 meseci zatvora zbog seksa van braka! Da situacija bude još bizarnija napasnik je dobio za tri meseca manju kaznu od njene.
Cela planeta je brujala o ovom slučaju NEPRAVDE u kome je žrtva okrivljena kao da je zločinac. Pronalaženje opravdanja u tradiciji, religiji, lošoj zakonskoj regulativi nikoga nije zanimao – odzvanjale su reči: Nepravda! Žrtva silovanja leži u zatvoru kao da je zločinac.
Šta kažete? Taj arapski svet, ccc… To se u Srbiji nikada nije dogodilo, niti bi?
Zaista?
Možda ne u ovom obliku, ali suština je ista: Svako kome je u Srbiji traženo mito za zdravstvenu uslugu u državnoj ustanovi, bio je u identičnoj situaciji kada to krivično delo prijavljuje tužilaštvu. Krivica je automatska jer postoji priznanje. Onaj koji je primio mito ne može biti procesuiran jer nema dokaza. Pošto se ne radi o plaćanju administrativne usluge, već o zdravlju ljudi, novac je iznuđen.
Kroz sms servis za prijavu korupcije u zdravstvu dobili smo veliki broj ovakvih slučajeva. Jedan od najupečatljivijih je slučaj čoveka iz južne Srbije, koji je prirodno, bio zabrinut za porođaj svoje žene. Već uigrana ekipa u bolnici u sastavu lekar, anesteziolog i sestra rekla je cenu bezbolnog porođaja. Bezbolni porođaj – cena prava sitnica, podrazumava epidural u iznosu od 300 evra. Junak ove priče prihvata dogovor nadajući se najboljem, jer zdravlje žene i deteta nema cenu.
Njemu „crna trojka“ garantuje da će na dan porođaja uspešno obaviti posao. Da bi to izveli moraju svi, koji su uzeli novac, biti na okupu, ali u državnoj bolnici zbog smena i dežurstava, to nije lako uklopiti. Ženi se porođaj odlagao deset dana što je zakomplikovalo situaciju i zahtevalo odustajanje od epidurala i primenu carskog reza. Zbog unapred uzetog novca ostaje se pri epiduralu. Ova odluka, doneta iz lukrativnih razloga, na bebi ostavlja ozbiljne zdravstvene posledice i na kraju dovodi do fatalnog ishoda – smrti bebe od godinu i dva meseca.
Ovaj očajan otac iz južne Srbije bio je prinuđen da povuče prijavu, da ne bi tužilaštvo podnelo prijavu protiv njega! Da nije to učinio – žrtva korupcije ležala bi u zatvoru kao da je zločinac. Nepravda.
Imate li komentar na ovo? Da li je ovaj slučaj manje šokantan od Martinog? Da li ova vest takođe treba da obiđe svet? Ili je bar dovoljno da mi znamo šta se dešava u našoj zemlji Srbiji, u društvu gde je usvojeno i poželjno „častiti“ lekara pre intervencije, a gde možemo da završimo u zatvoru ako se obratimo nadležnima jer nam je neko iznudio, dovodeći u pitanje ono što nam je najvrednije – zdravlje i život.
Zašto do sada nije prepoznat ovaj problem na nivou države? Da li se iko bavio ozbiljno sistemskim rešavanjem ovog problema? Nije! Umesto toga, imamo situaciju meksičkog standoffa na relaciji političari i lekari.
Ako ste gledali legendarni vestern, „Dobar, loš, zao“ sa mladim Klint Istvudom ili Ulične pse, čuvenog Tarantina, onda vam sigurno pojam „Mexican standoff“ nije stran. Ipak za one koji ne znaju evo objašnjenja: “Mexican standoff“ je konfrontacija dva protivnika koji drže pištolje uperene jedan ka drugome, imaju identičnu moć, niko nema prednost, a situaciju najčešće rešava treća osoba.
U Mexican standoffu srpskog zdravstva na jednoj strani su političari, na drugoj lekari. Političari tvrde da je problem takozvone „male“ neimenovane korupcije (50,100, 200 evra). Sa druge strane, lekari smatraju da je to nevažno, često koristeći izraz „simboličnih iznosa“ koji nikog ne zanimaju, često se negiraju. Činjenica da ljudi od tolikih iznosa žive mesec dana se ignoriše. Oni tvrde da država treba da se bavi isključivo „velikom“ sistemskom korupcijom – javne nabavke, farmako mafija i onda prebacuju loptu u dvorište političara.
U isto vreme političarima kada mediji postave neko konkretno pitanje, ovi se sete nekog slučaja, upru prstom u neku bolnicu, direktora te ustanove ili lekara, često političkog oponenta, kao da oni nisu nadležni ništa da rešavaju, ali eto znaju da postoji. Čak iako se postupak pokrene, do epiloga retko dođe.
U Mexican standoffu do raspleta uvek dođe kada se pojavi neko treći, u našem slučaju verujemo da su to građani. Među građanima je i 2500 mladih nezaposlenih lekara širom Srbije, koji su preko sms servisa prijavljivali korupciju prilikom zapošljavanje u zdravstvenim ustanovama.
Oni su sada žrtve nepravde i večita Kalimera. Ćute i plaćaju, odvajaju od penzija i plata, plaše se prijava. Usamljeni su.
Kao udruženje građana pokušavamo da artikulišemo tu energiju, ohrabrimo građane da prijave korupciju anonimno preko sms servisa Srbije u pokretu, na broj 0612444424 jer rešiti Mexican standoff srpskog zdravstva moguće je udruženim, a ne pojedinačnim pritiskom na političare i lekare.