Procenat upućenih na privatnu praksu

Broj ljudi koji je ocenjivao ustanovu

Ove cifre pokazuju koliko se pacijenti iz određenih državnih zdravstvenih ustanova šalju u privatne ordinacije. Podaci su preuzeti iz baze podataka sajta “Kakav je doktor”, gde su pacijenti, uz ocenjivanje svojih zdravstvenih ustanova, prijavili da su imali i ovakvih iskustava.

Kada odete na pregled, najveća je verovatnoća da ćete biti upućeni u privatnu ordinaciju iz Doma zdravlja Stara Pazova. Na osnovu uzorka pacijenata koji su ocenili ovu ustanovu, svakog četvrtog lekar je poslao da se leči privatno. Za ovim Domom zdravlja slede Studentska poliklinika u Beogradu, Dom zdravlja Grocka, Zdravstveni centar u Čačku i Klinički centar u Novom Sadu, gde je svaki 6. pacijent bio u situaciji da ga pošalju kod privatnog lekara.

Novinari Antikoruptima su pre nepunih mesec dana više puta kontaktirali pravnu službu Doma zdravlja Novi Beograd. Želeli smo da saznamo da li su upoznati sa ovim problemom i da li su im pacijenti nekada prijavljivali ove slučajeve. Na sajtu “Kakav je doktor?”, 104 pacijenta su prijavili da im je u ovom Domu zdravlja preporučen odlazak u privatne ordinacije.

Do danas nismo uspeli da zakažemo razgovor sa Zaštitnicom pacijentovih prava iz  Doma zdravlja Novi Beograd.

Što se tiče Doma zdravlja Stari Grad, saznali smo da je Zaštitnica pacijentovih prava dobilo tek nekoliko prijava slanja pacijenata na privatnu praksu u rasponu od nekoliko godina. Mere koje su preduzeli su bile sledeće: jednoj doktorici nije produžen ugovor o radu na određeno, dok je nekolicina drugih doktora opomenuta na stručnom kolegijumu.

Slanje pacijenata iz državnih u privatne ordinacije da im bila pružena usluga koju su mogli da dobiju i u državnoj ustanovi smatra se oblikom korupcije u zdravstvu. Na taj način, pacijenti ponovo plaćaju zdravstvenu uslugu koja je već pokrivena njihovim zdravstvenim osiguranjem.

Ipak, nekada državne ustanove zaista ne nude određene usluge, pa ih pacijent može dobiti samo u privatnim ordinacijama. U ovakvim situacijama, lekar mora da saopšti pacijentu da li zaista državna ustanova ne nudi datu vrstu usluge i da ga obavesti da tu uslugu može dobiti u privatnoj praksi. Međutim, ono što lekar ne sme je da uputi pacijenta na tačno određenu privatnu ordinaciju. U praksi se dešava da lekari upute pacijenta u svoju ordinaciju ili ordinaciju svojih prijatelja ili rođaka.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta Mladi novinari u borbi protiv korupcije koji preko Agencije za borbu protiv korupcije finansira Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Mišljenje i stavovi u ovom članku ne moraju neophodno predstavljati mišljenja i stavove Agencije za borbu protiv korupcije i UNDP-a.

Autor testa: Nevena Cukućan je diplomirana novinarka-politikološkinja. Rođena i odrasla u Zrenjaninu. Voli da putuje, čita, filozofira i da provodi vreme u društvu veselih i otvorenih ljudi. Kosmopolita u duši i veoma radoznala. Niko je neće ubediti da od sveta ne možemo da napravimo bolje mesto za život. Trenutno okupirana nefunkcionalnim sistemom zdravstva u Srbiji.