“Ako imate jedan prigovor, to nije u redu. To onda znači da niste nešto dobro uradili. Kada imate više i još kada se isti ponavljaju, nešto se tu mora menjati.“
Došao je i taj dan kada sam dobila priliku da povedem zanimljiv razgovor sa Zaštitnicom pacijentovih prava iz Doma zdravlja Stari Grad. Gospođa Slobodanka Radulović je više od 30 godina zaposlena u pravnoj službi Doma zdravlja Stari Grad, a čitavu trećinu svog radnog staža je posvetila pravima pacijenata i njihovoj zaštiti.
Odmah na početku razgovora smo se dotakle pitanja samostalnosti institucije Zaštitnika. Prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, Zaštitnik je samostalan i za svoj rad odgovara Ministarstvu zdravlja. Međutim, u javnosti se često spominje da je ova institucija u sukobu interesa u odnosu na direktora zdravstvene institucije. Gospođa Radulović smatra da pacijenti imaju taj utisak zbog činjenice da Zaštitnika bira direktor, ali ističe da direktor ne može nikako da utiče na rad Zaštitnika. Iz tog razloga bi trebalo da imenovanje osobe koja će štititi pacijente obavi Ministarstvo zdravlja.
– Pacijenti misle da mi radimo u interesu direktora, jer misle da oni nas plaćaju, a ne plaćaju nas direktori, već država. Zato mislim da nam se nisu obraćali u većem broju.
Ipak, tokom 2012. godine, uzeta su u razmatranje 93 prigovora pacijenata koji se leče u Domu zdravlja Stari Grad, od kojih je tek 18 ocenjeno kao neosnovano. Predlozi koje je gospođa Radulović podnosila direktorki se vide u njenom izveštaju podnetom Ministarstvu zdravlja. Ona kaže da do sada nije imala problema da njeni predlozi budu sprovedeni, ali da je inače na samom direktoru da odluči šta će da radi po pitanju tih predloga. Nekada ti predlozi budu usvojeni, a nekada i ne. Međutim, kako ona sama tvrdi, pacijente treba ohrabriti da se češće obraćaju Zaštitniku pacijentovih prava, kako bi se različiti nivoi nadležnosti uključili u rešavanje problema.
– O zaštiti pacijentovih prava, o efektima rada treba pitati pacijente. Ja samo hoću njih da ohrabrim. Mogli smo mnogo više da uradimo, zajedno sa pacijentima, da su se više obraćali Zaštitniku. Ako imate jedan prigovor, to nije u redu. To onda znači da niste nešto dobro uradili. Kada imate više i još kada se isti ponavljaju, nešto se tu mora menjati.
Jedan od problema koji je u ovom Domu zdravlja rešen tiče se situacije kada pacijent dođe na pregled, a njegov izabrani lekar je odsutan. Za ovakve hitne slučajeve je određen lekar koji je nadležan da ih prima, bez obzira da li imaju zakazano ili ne.
Ovde se javlja i problem druge vrste: koliko lekari danas zapravo imaju vremena za pacijente? Izgleda da su lekari previše zatrpani administrativnim obavezama, zbog čega im se značajno smanjuje vreme koje mogu da posvete pacijentima pojedinačno.
Kada je u pitanju sadržina prigovora pacijenta, gospođa Radulović kaže da sada nisu imali nikakvih prigovora da je pacijentu tražen novac, ali napominje da ako je toga bilo, da pacijenti treba da se osmele i to joj prijave.
U Domu zdravlja nemate takve vrste zdravstvene usluge koja bi iziskivala neku korupciju. Htela bih da ohrabrim pacijente da, ako je toga bilo, neka pišu, neka kažu. Ako ljudi o tome pričaju, onda se cela jedna profesija stavlja u taj kontekst. Korupcija ima ime i prezime. Ako neko priča o tome, to su veoma ozbiljne stvari i onda je potrebno ukazati na to.
S druge strane, bilo je nekoliko prigovora da je lekar pacijenta uputio u tačno određene privatne ordinacije. Da podsetim, na sajtu „ Kakav je doktor“, 55 osoba je napisalo da je bilo upućeno u privatnu praksu od strane lekara ove zdravstvene ustanove. Gospođa Radulović kaže da je dobila tri takva prigovora u rasponu od nekoliko godina i da su protiv tih zdravstvenih radnika bile sprovedene odgovarajuće mere.
– Naravno da smo odmah reagovali. Izrečene su 2 mere opomene na stručnom kolegijumu doma, direktor je to izneo i upoznao načelnike da ako se to opet desi, da će doći do raskida radnog odnosa. Direktor nije produžio radni odnos jednom zdravstvenom radniku kojem se to ponovilo neka dva puta. Radilo se o radu na određeno vreme.
A da li su te opomene urodile plodom? Prigovora na ovaj problem kasnije nije bilo, mada su pacijenti dolazili da se požale na isti problem. Međutim, pošto sami pacijenti ne žele da se o tome načini zapisnik, Zaštitnica ne može da reaguje.
Premeštanje Zaštitnika iz zdravstvenih ustanova
Prema nacrtu Zakona o zaštiti prava pacijenata, Zaštitnici će ubuduće na posao dolaziti u zgrade opština na čijoj teritoriji se nalazi Dom zdravlja za koji su nadležni. Moja sagovornica smatra da ovo neće funkcionisati dobro i da jedan vid zaštite treba da se obavlja u samim Domovima zdravlja zbog brzine i efikasnosti reagovanja na prigovore.
I za kraj, dotakle smo se glavnih problema u našem zdravstvenom sistemu. Pre nego što me je ljubazno ispratila, gospođa Radulović je izrazila mišljenje da u procese donošenja odluka treba uključiti i korisnike zdravstvenih ustanova i navela kao pozitivan primer odluku novog direktora RFZO-a da u Komisiju za propisivanje lekova i pomagala uključi i udruženja pacijenata. Dodala je i da bi trebalo već jednom odrediti šta podrazumeva osnovni paket zdravstvenih usluga koje plaća država i da u taj paket obavezno treba vratiti stomatološke usluge.
Autor: Nevena Cukućan je diplomirana novinarka-politikološkinja. Rođena i odrasla u Zrenjaninu. Voli da putuje, čita, filozofira i da provodi vreme u društvu veselih i otvorenih ljudi. Kosmopolita u duši i veoma radoznala. Niko je neće ubediti da od sveta ne možemo da napravimo bolje mesto za život. Trenutno okupirana nefunkcionalnim sistemom zdravstva u Srbiji.
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta Mladi novinari u borbi protiv korupcije koji preko Agencije za borbu protiv korupcije finansira Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Mišljenje i stavovi u ovom članku ne moraju neophodno predstavljati mišljenja i stavove Agencije za borbu protiv korupcije i UNDP-a.
