Kako da se građanima obraćamo razumljivim jezikom, na koji način nam u tome može pomoći Javni narativ, šta sadrži saopštenje koje svako želi da pročita, koje su najdelotvornije taktike kriznog PR-a, kako se razvija saradnja između biznis i NVO sektora, šta je cause marketing… O svemu ovome razgovarali smo na trećoj PRaćki, u čijem fokusu je ove godine bilo pripovedanje kao komunikacijska tehnika. Konferencija posvećena trendovima u komunikacijama u neprofitnom sektoru, PRaćka je održana u novoj zgradi Societe Generale Banke Srbije, u organizaciji TACSO resurs centra, Građanskih inicijativa, Srbije u pokretu i Fondacije Dokukino.
Nakon pozdravnih reči Ivane Todorović (Societe Generale Banke Srbije), Bojane Selaković (Građanske inicijative), Vildane Drljević (Fondacija za nove komunikacije Dokukino) i Nataše Čorbić (Srbija u pokretu), održana je prva panel diskusija Imidž OCD u javnosti: promena narativa. Panel je bio posvećen izgradnji poverenja između civilnog sektora i građana. Moderatorka Jovana Gligorijević je kao mogući razlog za nerazumevanje uočila to što jezik kojim OCD komuniciraju sa donatorima nije isti jezik kojim komuniciraju sa građanima. Maja Stojanović iz Građanskih inicijativa dodala je da su u komunikaciji sa donatorima i institucijama OCD zanemarile građane, što predstavlja problem budući da civilni sektor zastupa interese građana. Dobrica Veselinović iz udruženja Ministarstvo prostora primetio je da semantički problem odražava suštinski – neprepoznatljivost vrednosti koje OCD zastupaju, što utiče na njihov odnos sa bazom. On je dodao da je uloga civilnog sektora osluškivanje potreba svoje baze i pružanj poći u njihovom ostvarenju. Vidan Danković (Udruženja za reviziju pristupačnosti, Srbija u pokretu) istakao je da je transparentnost jedan od glavnih principa kojima OCD treba da se vode.
U nastavku konferencije učesnici su pohađali trening Javnog narativa, gde su se upoznali sa tehnikama pripovedanja i njihovom upotrebom u komunikaciji sa svojim korisnicima, potencijalnim članovima, ali i donatorima i širom javnošću. Trening je vodila Nataša Čorbić, uz pomoć aktivista Srbije u pokretu.
Narednog dana učesnici su imali prilike da saznaju kako se pripovedanje (storytelling) može koristiti kao PR veština. Marija Stevuljević (Srbija u pokretu) istakla je da poruka koju šaljemo javnosti mora biti razumljiva i aktuelna, te da naša priča mora objasniti javnosti zašto smo baš mi relevantni da je pričamo. Marija Vujković iz Građanskih inicijativa naglasila je da naša priča treba da bude inspirativna i ohrabrujuća, kao i da dobre PR ideje ne zahtevaju uvek mnogo novca.
Usledilo je predavanje Krizni PR u civilnom sektoru gde je Ljiljana Boljanović iz marketinške agencije Olaf&McTeer učesnike upoznala sa osnovnim principima komunikacije u kriznim okolnostima. Zabluda je da se krize mogu predvideti i sprečiti, te da će kiza doći i proći sama od sebe, istakla je ona. Takođe je napomenula i da treba izbegavati generalizacije: “Kada kažemo da je stav javnosti prema OCD negativan, treba da se zapitamo koja javost, koji stav, koje OCD”. Slušaocima je savetovala da neguju dijalog sa neistomišljenicima, prestanu da misle kako OCD imaju samo neprijatelje i umesto toga razmisle do koga sve mogu da dopru. “Krizni PR zahteva kreiranje kriznih procedura”, zaključila je Boljanović, dodavši kako OCD treba da uključe javnost u svoje projekte.
Panel diskusija Kako komanije prepoznaju dobre priče bila je posvećena saradnji biznis i civilnog sektora. Predstavnici kompanija govorili su o primerima dobre prakse u ovoj oblasti. Jelena Vasilev (Erste Bank Srbija) istakla je da kompanije uvek podržavaju inovativne ideje kojima se rešava neki problem. Miloš Đuričanin iz Srpske asocijacije menadžera poručio je da OCD treba da grade saradnju sa biznis sektorom jer njihova poruka tako može bolje da se čuje. Darko Bogojvić (Microsoft Srbija) primetio je da OCD i biznis sektor dele mnoge ciljeve, kao što je obrazovanje onih koji nemaju pristup novim tehnologijama. Nikola Papak (Delhaize Srbija) poručio je da biznis sektor treba da otvori vrata za OCD jer ova dva sektora dele mnoge vrednosti, ali to teško prepoznaju jedni kod drugih. “Nemamo problem sa solidarnošću, već sa organizovanjem”, zaključio je Papak. Ivana Todorović (Societe Generale Banke Srbije) napomenula je da smo danas svi kreatori sadržaja u medijima i da tu moć treba da iskoristimo kako bismo uicali na utisak jvnosti o našem radu.
Konferenciju je zatvorio Uroš Bonšek (CNVOS) koji je učesnike upoznao sa principima cause marketing-a, naglasivši da se u njegovoj osnovi nalazi načelo “čineći dobro drugima činiš dobro sebi – i zaradiš”.
Naredna PRaćka najavljena je za sledeću godinu.