Srbija je još uvek jedina zemlja u regionu koja nema poseban zakon kojim se uređuju prava pacijenata, kao i njihova zaštita. To će se uskoro promeniti jer je Zakon o zaštiti prava pacijenata ušao u skupštinsku proceduru. Međutim, ostaje sporno u kojoj su meri ispoštovane procedure koje mu prethode. Na osnovu Zakona o državnoj upravi ministarstvo je dužno da, u pripremi zakona, organizuje javnu raspravu. Pozivi za javnu raspravu se moraju objaviti na portalu e-uprava i na sajtu predlagača zakona. Poziv za javnu raspravu o ovom zakonu nikada nije objavljen ni na sajtu Ministarstva zdravlja, niti na portalu e-uprava.
To je izazvalo negodovanje kod velikog broja udruženja građana jer su u raspravi uglavnom učestvovali delegati iz državnih bolnica. Čak ni veliki broj novinara nije bio upoznat sa činjenicom da se rasprava održava, već su za nju saznali tek pošto je rasprava održana jer su dobijali saopštenja Ministarstva zdravlja o ovoj raspravi.
„Javne rasprave imaju veliki značaj za borbu protiv korupcije, i kao što je bitno urediti lobiranje, da bi se ograničio i obelodanio neprimeren uticaj pojedinaca i grupa koje, zahvaljujući ličnim kontaktima, moći ili finansijskim sredstvima, utiču na izradu propisa, važno je urediti i javne rasprave. Tako će se omogućiti građanima, udruženjima i svima koji žele da doprinesu kvalitetu propisa svojim znanjem da to i učine pravovremeno. Javna rasprava može da posluži kao korektiv prethodno učinjenog lobiranja sakrivenog od očiju javnosti, time što se tokom nje može pokazati da li su rešenja o kojima se raspravlja utemeljena na stvarnoj potrebi i javnom interesu da se uredi neki odnos ili ne”, kaže Bojana Medenica, direktorka Udruženja građana Transparentnost Srbija.
Na sajtu Ministarstva zdravlja nalazi se nacrt Zakona o zaštiti prava pacijenata i odmah ispod nacrta je građanima ostavljen prostor za komentarisanje. Na sajtu je ostavljen 41 komentar, ali ni na jedan od tih komentara nije odgovoreno na samom sajtu. Ipak, Damjan Damnjanović, član Udruženja za borbu protiv dijabetesa Plavi krug, kaže da je Ministrastvo zdravlja kontaktiralo njihovo udruženje u vezi sa primedbama i predlozima koje su imali na nacrt Zakona o zaštiti prava pacijenata. Prema Damnjanovićevim rečima, Ministrastvo zdravlja je trebalo da ih kontaktira pre nego što je predlog zakona ušao u skupštinsku proceduru, što se nije desilo, nego su kontaktirani tek po ulasku zakona u skupštinu. Svi predlozi koje je Plavi krug dao, a tiču se leksike, su prihvaćeni. A što se tiče sadržine, njihovi predlozi su potpuno ili delimično prihvaćeni u tri člana zakona. Ono zbog čega je Damnjanović izrazito negodovao jeste odredba zakona po kojoj deca od 15 godina mogu da pristanu na operaciju bez odobrenja roditelja. Međutim, ova odredba je ostala nepromenjena zbog insistiranja UNICEF-a na što širem krugu prava za decu preko 15 godina.
Udruženje građana Srbija u pokretu je, takođe, imalo predlog za uvođenje jednog stava u Zakon o zaštiti prava pacijenata. Njihov cilj je bio da se stvori pravni osnov za postojanje baze podataka koja bi sadržala imena svih lekara kako bi građani mogli da nastave da ocenjuju njihov rad. Oni su ovaj predlog izložili još u javnoj raspravi koju je organizovao Pravni skener, a u saradnji sa Poverenikom za informacije od javnog značaja, Rodoljubom Šabićem, sastavili su predlog koji će biti dovoljno precizan kako bi predstavljao pravni osnov. Stav je predložen za član 8. koji se odnosi na pravo pacijenta na informacije.
UG Srbija u pokretu je pokrenula i online peticiju kako bi skupila što veći broj potpisa i time pokazala da građani uviđaju značaj uključivanja ovog stava u zakon. Peticiju je za četiri dana potpisalo 2700 građana i ona je predata Ministarstvu zdravlja 19. decembra, međutim, od njih nikad nisu dobili zvaničan odgovor. Ipak, Ministarstvo zdravlja jeste kontaktiralo izvršnu direktorku Srbije u pokretu, Anu Babović, i sa njom održalo sastanak. Ministarka zdravalja je istakla da ovo jeste lepa zamisao, ali da je neostvariva jer nije u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, a za čije je tumačenje i primenu zadužen Poverenik.
O nacrtu Zakona o zaštiti prava pacijenata svoje mišljenje nije dao samo civilni sektor, već i državni. Agencija za borbu protiv korupcije je izrazila stav da u nekim članovima zakona postoji rizik od korupcije, kao i da neki članovi nisu u skladu sa Evropskom poveljom o pravima pacijenata, te ih stoga treba uskladiti sa Poveljom.
Vreme za predloge, koji potiču iz civilnog sektora, je isteklo, a kakve će izmene i dopune dati parlamentarci, ostaje da se vidi u narednom periodu.
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta Mladi novinari u borbi protiv korupcije koji preko Agencije za borbu protiv korupcije finansira Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Mišljenje i stavovi u ovom članku ne moraju neophodno predstavljati mišljenja i stavove Agencije za borbu protiv korupcije i UNDP-a.
