VOJNIK BUDUĆNOSTI
„Čuvena Užička republika je trajala 67 dana. Naša Užička republika će trajati sve dok ne nabavimo svih 170 inkubatora“
Kada je zbog operacije cervikalne kičme otišao u invalidsku penziju, nakon dugogodišnjeg rada kao vojno lice u vojnoj kontroli letenja, Zoran se posvetio borbi na drugom frontu. Borio se za inkubatore, za aparate za nadgledanje stanja novorođenčadi, za benkice, za pelene, za puls oksimetre.
Uz suprugu Anu podigao je 3 dečaka od kojih je svaki bio beba iz inkubatora. Proglašen je za najistaknutijeg građanina kampanje „BITKA ZA BEBE“ zbog koje je dobio i orden borca bitke za bebe. Svojom inicijativom i pokretanjem ljudi na humanitarnu akciju pomogao je da se za neonatologiju prikupi 131 000 evra donacija. Član je Saveta roditelja grada Užica, Saveta roditelja OŠ „Kralj Petar II“ i osnivač odbora „Glasno za zdravstvo!“ Srbije u pokretu u Užicu. Za sebe kaže da je skroman i da je tako vaspitao svoju decu. Sve što radi od odlaska u penziju radi na volonterskoj bazi iako vodi skroman život sa svojom porodicom.
„Nekad je dovoljno lepa reč nepoznatog čoveka, stisak ruke i zagrljaj na ulici da čovek zaboravi sve probleme koje je imao tokom života… Ako me zdravlje posluži, imam još puno ideja za humanitarni rad, ne planiram da stanem, iako izgleda da sam se možda sad preforsirao…“
Zorane, koji je bio prelomni trenutak da se ozbiljnije angažuješ u ovoj borbi, kako je ta borba počela?
„Na internetu sam video da se sprema neka humanitarna akcija fonda B92 oko nabavke noviih inkubatora. Svidela mi se ideja, znao sam koliko su tekući inkubatori stari, pa sam kao predsednik roditelja u osnovnoj školi “Kralja Petra II” u Užicu na prvom sastanku saveta roditelja predložio da naša škola bude jedna od prvih koja će podržati tu akciju. Rekao sam roditeljima – Vaše je samo da aminujete moju aktivnost, a ja ću sve osmisliti. Akcija je krenula 1. septembra a mi smo se aktivirali 23. septembra. Na četiri udarne gradske lokacije smo postavili štandove sa sedam učenika i jednog nastavnika. Nakon 64 dana, proglašen je DAN POBEDE i uplaćena su sredstva za stoti inkubator.“
To nije bio krajnji ishod te akcije?
Nakon te akcije broj prijatelja na fejsbuku mi se povećao sa 150 na 1100 ljudi za godinu i po dana, znanih i neznanih koji su podržavali akciju. Sve aktivnosti sam postavljao na svoj profil i vremenom sam uspeo da animiram ne samo zlatiborski okrug, već celu Srbiju. Ja sam u svom nekom komentaru napisao, „Dragi učenici svih ostalih škola u Srbiji dobili ste domaći zadatak! Mi smo u Užicu napravili akciju, imate zadatak da istu akciju sprovedete u svom gradu.“ To je bio komentar na zajednici Bitka za bebe. Bilo je tu dosta lajkova i krenuli su gradovi Niš, Temerin, Apatin, Despotovac.
Na koji si sve način animirao ljude da daju svoj doprinos?
Humanitarna utakmica između FK „Jedinstvo putevi“ i FK „Mačva“ iz Šapca, je jedan primer. Utakmica je odigrana na stadionu, nije se naplaćivao ulaz, ali sam ja organizovao decu volontere da stave 4 kutije, one od pleksiglasa, za izbore. Izlepili smo posterima akcije Bitka za bebe, zapečatili, posle smo komisijski prebrojali taj novac i uplatili za nabavku inkubatora. Bilo je 2000 gledalaca i u tim kutijama je skupljeno 109 hiljada dinara. Nakon toga, stizala su još neka sponzorstva, animirali smo i gradonačelnika i razne druge lokalne firme.
Inicirao je akcije gde je za dva meseca potpisano 80 donorskih kartica, a sopstvene organe je zaveštao pre 6 godina na VMA. Više od 40 puta je dao krv, pored ličnih zdravstvenih problema…
Da te neko pita sad sa ovolikim iskustvom, kako i šta da uradi da sam promeni stvari, šta bi mu rekao? Koji su to problemi na koji ljudi nailaze kad počnu ovo da rade?
Prva stvar je da to čovek stvarno želi. Ja sam ušao bojažljivo, čisto da napravimo neku aktivnost, da se propagira škola i da se pomogne akcija. Mene je to vuklo dalje ali i dalje nisam želeo da se bakćem keš parama, znam da je bilo dosta zloupotreba i da će uvek neko da upire prstom u tebe. Prvo u glavi treba da imaš viziju kako želiš da pomogneš, i sigurno neke organizatorske sposobnosti. To što sam ja radio u vojsci više poslova verovatno je pomoglo u organizatorskom smislu.
Jesi li imao iskustva da te neko ozbiljno spreči da sprovedeš neku akciju u delo?
Svakodnevno, prvo, lekari su ljubomorni zašto ja to sve radim samo za neonatologiju. Ja ne mogu izigravati majku Terezu, da pomažem celom zdravstvenom sistemu Srbije, pomažem tamo gde smatram da je najpotrebnije. Bilo je bizarnih situacija, kada dođem kod doktora zbog sopstvenog zdravstvenog problema, on počinje priču o tome kako im prokišnjava krov u bolnici i da to treba da se sredi. Tad ostanem bez teksta, čak znam da budem i drzak, posebno zato što suprug od te doktorke građevinski preduzimač. Bilo je više takvih primera.
Vidi se da ne staješ, koja je akcija sad aktuelna, koja je na redu?
Prva aktivnost je da na derbi fudbalskoj utakmici FK Sloboda Point –FK Partizan Beograd prikupljamo sa volonterima priloge i tako pomognemo devojčici Tijani Ognjanović da što pre ode na transplataciju srca u Ameriku.
Prvakinja narodnog pozorišta iz Užica želi da uz moju pomoć napravi humanitarnu predstavu. Planiramo za usrkšnje praznike 3, 4, i 5. maja da napravimo rok spektakl u Užicu u Gradskom Kulturnom centru gde bi učenici umetničke škole prodavali svoje radove u humanitarne svrhe. Kampanja Srbije u pokretu “Kakav je doktor?” i inicijativa “Glasno za zdravstvo!” je takođe nešto o čemu ja razmišljam u smislu promocijie i unapređenja zdravlja ljudi u Srbiji, transparentnom radu zdravstvenog sistema i borbi protiv korupcije u zdravstvu.
Autor : Ivan Perović
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta Mladi novinari u borbi protiv korupcije koji preko Agencije za borbu protiv korupcije finansira Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Mišljenje i stavovi u ovom članku ne moraju neophodno predstavljati mišljenja i stavove Agencije za borbu protiv korupcije i UNDP-a.
